Intervju

Novi singl benda Dexter – „U tebi je“

Aleksandar Božinović, pevač i tekstopisac benda Dexter, govorio je za Super radio o novoj pesmi „U tebi je“

Foto: Marko Jocić

Niški bend Dexter objavio je pesmu “U tebi je”, treći singl sa svog predstojećeg albuma “Jevanđelje”, koji će, kako kažu, izaći do kraja ove godine.

Tim povodom popričali smo sa Aleksandrom Božinovićem, pevačem i tekstopiscem benda. On nam je rekao nešto više o tome kako je nastala ova, kao i neke od prethodnih pesama, kakve su reakcije publike, koji su dalji planovi benda, ali i nešto više o tome kako se suočavaju sa izazovima tokom pandemije korona virusa, koja je muzičarima posebno teško pala.

Povod intervjua je vaša nova pesma “U tebi je”, koju prati i lyric video. Reci nam nešto više o samoj pesmi.

Pesma “U tebi je” je treća plasirana sa albuma “Jevanđelje”, koji je gotov i planiramo da jednu po jednu pesmu izdajemo. Trebalo bi do kraja godine da to kompletiramo u jednu celinu. Do sad smo izdali spotove za pesme “Njoj u inat” i “Jevanđelje”, po kojoj album i nosi ime. Ovo je treća, lyric video, tu smo gledali da se malo više fokusiramo na tekst i muziku, tako da nismo hteli da radimo neki veliki glamurozni video. Ova prethodna dva su izazvala baš veliku pompu. Imaju i dosta pregleda, međutim nova pesma je oborila naše rekorde pregleda. Prethodna pesma, “Jevanđelje”, iako je imala neku sociološku temu i skrivene poruke, protumačena je pogrešno od strane nekih ljudi koji su se vezivali za samu reč, izgleda da su algoritmi YouTube-a i Facebook-a doveli pesmu do jako religioznih ljudi, koji su pesmu povezivali sa nekim, ne daj bože, sektaškim porivima, što je na kraju ispalo, među prijateljima i poštovaocima smešno, pa se i dan danas šalimo na tu temu – “To smo mi, oni sektaši”. Ona je ipak otišla i preko granica naše zemlje – dosta su nas objavljivale kolege iz Hrvatske, na čemu smo im zaista neizmerno zahvalni. Tu je hrvatski portal Headliner, koji nas uvek ispoštuju, i mnogi drugi naši portali, ne mogu ni da stignem da sve nabrojim – od niških, do beogradskih, čak i nekih regionalnih…

Ovo je dakle treći korak, od ukupno devet, preostaje dakle šest koje ćemo u toku godine plasirati, nadamo se do Nove godine da završimo sve.

U jednom od objavljenih tekstova videli smo komentar da ovu numeru doživljavate kao najozbiljniju ili kao novi pravac u radu?

Muzički definitivno najzreliju, zato što smo se dosta, za tu pesmu, usredsredili na muzičke kompleksnosti, što znači da je malo ozbiljniji ritam, aranžman cele pesme je malo drugačiji od onog što je naš auditorijum do sada mogao da čuje. Tako da je to nešto što zaista sa ponosom predstavljamo. 

Očekujemo da sledeće budu još bolje?

Znaš kako – Dexter je jedna skupina različitih ljudi – i bila i sada je – svi koji su prošli kroz Dexter su imali nešto drugačije što vole privatno da slušaju. I kako se to krčkalo tako su se pesme i pojavljivale. Tako smo u našoj istoriji imali od lepih bluz pesama, koje su bile isto dobro propraćene – pesma “Bluz mrtvog čoveka” je jedina koja je završila na MTV-u – tada je postava benda bila više bluzerski nastrojena, neki članovi koji su se izmenjali su otišli u neke alternativnije pravce. Sad je ovo nešto novo u šta sadašnji članovi Dextera usmeravaju inspiraciju koju imamo i kao pojedinci i kao celina, tako da možete očekivati svašta – biće tu i mekših i tvrđih pesama i balada.

Ti si jedan od konstantnih članova benda – svi tekstovi su do sada tvoji?

Da, ja sam tekstopisac od početka, sve tekstove sam napisao ja. To je nekako poteklo još od 2013. godine, kada sam, donekle iz šale, sa jednim drugom uzeo gitaru i kao “Ajde da pravimo pesme”. U današnje vreme čini mi se da je to dosta teže, jer je kultura takva da nemaš kome ni da se pohvališ ako nešto kreativno radiš. Ljudi su takvi da je sada sramota da čitaš, sramota je u školi da budeš dobar đak, sad je “in” biti nitkov, loš đak, ne valja da si štreber… A mi smo nekako bili takva ekipa koja je volela dobru muziku, volela knjige, dosta da čita, što se nadam se, vidi i kroz moje tekstove. Kažu mi da se dosta mog vokabulara vidi kroz te pesme, to je nešto na šta smo ponosni. Od te 2013. godine te ideje koje sam imao ja i koje su se kasnije uobličavale kroz ostale članove, su sad nekako konačno dobile pravu celinu i pravi oblik kakav treba da imaju i na kakav možemo mi, kao Dexter, da budemo ponosni i naravno ništa od toga ne bi bilo tako da ti ljudi sa kojima ja radim nisu tu, bez obzira što se menjaju s vremena na vreme. To su sve kvalitetni muzičari, kvalitetni ljudi i, ono što je najbitnije, velika deca, kao i ja. U svojih 33 godina, to je najneophodnije – da možeš da pustiš mozak da mašta, da smišlja, da stvara i da te ne bude sramota da to kasnije podeliš.

Pošto smo se vratili već u tu 2013. godinu i početke benda, reci nam kako je bend zapravo dobio ime – da li ste bili inspirisani crtaćem (“Dexter’s laboratory”), serijom (“Dexter”) ili nečim trećim?

Prvo, trebalo nam je nešto što je kratko, lako se pamti, zanimljivo, oštro… S druge strane, baš iz one ideje koju smo tadašnji gitarista, Igor Vukadinović i ja, imali – da budemo nešto dobroćudno, nešto što nije stereotip. Na latinskom jeziku “dexter” znači desno, a “sinister” je levo. “Sinister” je, međutim, u engleskom jeziku kasnije postala prava reč za zlokobno, za zloćudno, a mi smo hteli da budemo nešto suprotno od toga. Tako da – nema veze sa serijama i crtaćima, bila je poenta da smo mi u stvari neki dobri momci, da volimo lepe stvari, da volimo umetnost i muziku i da nije potrebno u rokenrolu da budeš “bad guy” da bi napravio finu muziku. Zbog toga smo imali i onaj oreol svojevremeno u logou. To je, ukratko, prava istina o tome kako je ime benda nastalo. 

Sledeće pitanje je vezano za spomenuto prevazilaženje straha od toga da podeliš sa svetom ono što radiš – znaš kako svi ne vole kad čuju svoj glas snimljen i zapitaju se “Da li ja zaista ovako zvučim?!” , pa me zanima kako pevači dođu do toga da im to ne smeta, koje su to napredne tehnike rasta i sazrevanja pa ti je ok da slušaš svoj glas? Ili je to oduvek bilo tako?

Ne, ne, po mom mišljenju postoje dve vrste ljudi – na narcisoidne i ove potpuno suprotne. Imaš one koji sami sebe obožavaju i sami sebi su najbolji na svetu, da ne imenujem sad i ne uvredim baš previše, ali imaš takve tipove koji su sebi najbolji pevači na svetu, iako se mnogi ne bi složili sa tim, a ima i ovih drugih koji smatraju da nisu dovoljno dobri, a onda kasnije kad se reše da ipak to sa nekim podele, pa čuju nešto kao “Ej. čoveče, ovo je baš fino, ovo bi trebalo da radiš malo češće, malo više, malo ozbiljnije, posveti se tome, ima dosta ljudi koji misle da je to dobro, lepo osmišljeno, odpevano, odsvirano” i onda je to pravi podstrek koji te probudi da kreneš da se razvijaš dalje u tom pravcu. To je ono što smatram da je moja vrlina. Ili možda mana, neki kažu da je skromnost vrlina glupih. Ipak, ja smatram da je bolje biti skroman i na taj način pristupati svom talentu. Što znači – bolje drugi da misle da li sam dobar, nego da ja pričam o tome na taj način, nije lepo, najblaže rečeno.

Jedan od načina na koje komunicirate sa fanovima su i mimovi koje objavljujete na svojoj stranici. Kako je došlo do te ideje i ko stoji iza toga da svoje dogodovštine delite na taj način? 

Mimovi su svetska senzacija i svetska kultura. Na žalost ili sreću, to je postala svakodnevnica i mimovi su prisutni na svim društvenim mrežama i svim portalima i to je nešto na šta ljudi, naročito mladi, u današnje vreme, najviše reaguju. Moram da budem iskren, da sam uglavnom ja taj koji te mimove pravi, a kasnije su se u to sa oduševljenjem uključili i gitarista Bogdan i klavijaturista, dok je recimo basista strogo protiv toga, smatra da smo jako neozbiljni sa tim.

Čekaj, basista je najmlađi?

Ne, on je ‘95. godište, gitarista je najmlađi, on je ‘97, on je najveće dete, uz mene, tako da naše su ideje za te mimove, i uglavnom ih nas dvojica pravimo, iako Andrija, basista, gunđa protiv toga, ali je nadjačan. Smatramo da je to jedan od naših prepoznatljivih načina komunikacije.

Da, nisam videla da neko drugi to radi, baš je super.

Hvala lepo. U zadnje vreme, moram da naglasim da je zaista originalan način komunikacije sa publikom ključan da bi se napravio neki uspeh. Ako niste ime koje je poznato na sceni već 10, 20, 30 godina, mnogo je teško da se u današnje vreme probijete od kiča i šunda, a naročito ako ste iz provincije, tako da je važno biti originalan. Kada kažem originalan, ne mislim sad u smislu izmišljati neku novu vrstu muzike i toplu vodu, ali bar duhovit, originalan pristup prema publici je nešto što, po mom iskustvu, prolazi odlično. 

Kad smo kod predstavljanja publici – imate li neku ideju o tome kako će se to odvijati u narednom periodu? I naravno, kako ste proveli prethodnih godinu dana i pandemiju, osim što ste radili na novom albumu?

Pa, to je mač sa dve oštrice. S jedne strane, izolovan si, sediš kući i nemaš šta da radiš osim da smišljaš novu muziku, a s drudge strane prihoda nije bilo. To se odrazilo i na to da ovu pesmu uradimo u ovom obliku – kroz lyric video koji je radio Marko Jocić, naš prijatelj, inače frontmen benda Marica, jedna duša od čoveka, koji nas je malo više uključio u tu varijantu lyric videa, tako da smo se na to odlučili. Da ne čekamo da se “otopi” ova korona oko nas, već da uprkos njoj nastavimo da radimo. Spojili smo to što sedimo zajedno i radimo muziku i to što je on pristao da to uradi maltene drugarski za nas. Na kraju je ispalo super, uz promociju koju smo uradili svi zajedno, pa je došlo do dosta ljudi, otišlo na prava mesta, imamo konstantno gostovanja, tako da to ide u nekom lepom pravcu, iako nema svirki, može da se opstane ako ste dovoljno posvećeni tome. Bitno je da ima elana. 

To mi je drago da čujem. I to bi onda mogla i da bude poruka za neko buduće vreme, jer još ne znamo šta nam donosi sutra… Dobro, ovo je bilo o novoj pesmi, a pošto je album spreman, reci mi imate li plan za dalje objavljivanje i kako bi to išlo?

Ako bih bio potpuno iskren, ostale pesme se mogu naći na Sound Cloud-u, imamo tamo naš profil. To ipak nije baš popularna platforma za opšti auditorijum, više je onako za muzičare koji žele da vide šta je ko napravio, a na YouTube-u će biti plasirane u narednom periodu. U pregovorima smo sa Niškom pivarom, njih je privukao jedan od onih mimova koje smo napravili sa njihovim pivom, pa će možda da nam izađu u susret oko sponzorstva, koje nam je preko potrebno da bismo izgurali neku ozbiljniju priču. S druge strane pričamo i sa većnicom za kulturu opštine Medijana, tako da postoji šansa, da ako dobijemo neku finansijsku injekciju da sledeću pesmu završimo negde do sredine jula ili avgusta. 

Hvala na izdvojenom vremenu i želim vam puno sreće sa svim planovima koje imate, i nadam se da se ovog leta vidimo bar na jednoj svirci na otvorenom.

Nadamo se i mi tome da se uživo sretnemo i sa fanovima, kad bude malo bolje i bezbednije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *